-
Notifications
You must be signed in to change notification settings - Fork 2
/
SRP18933_PeraTod_SmrtKaradjordja.xml
2212 lines (2210 loc) · 776 KB
/
SRP18933_PeraTod_SmrtKaradjordja.xml
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
332
333
334
335
336
337
338
339
340
341
342
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
355
356
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
377
378
379
380
381
382
383
384
385
386
387
388
389
390
391
392
393
394
395
396
397
398
399
400
401
402
403
404
405
406
407
408
409
410
411
412
413
414
415
416
417
418
419
420
421
422
423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
433
434
435
436
437
438
439
440
441
442
443
444
445
446
447
448
449
450
451
452
453
454
455
456
457
458
459
460
461
462
463
464
465
466
467
468
469
470
471
472
473
474
475
476
477
478
479
480
481
482
483
484
485
486
487
488
489
490
491
492
493
494
495
496
497
498
499
500
501
502
503
504
505
506
507
508
509
510
511
512
513
514
515
516
517
518
519
520
521
522
523
524
525
526
527
528
529
530
531
532
533
534
535
536
537
538
539
540
541
542
543
544
545
546
547
548
549
550
551
552
553
554
555
556
557
558
559
560
561
562
563
564
565
566
567
568
569
570
571
572
573
574
575
576
577
578
579
580
581
582
583
584
585
586
587
588
589
590
591
592
593
594
595
596
597
598
599
600
601
602
603
604
605
606
607
608
609
610
611
612
613
614
615
616
617
618
619
620
621
622
623
624
625
626
627
628
629
630
631
632
633
634
635
636
637
638
639
640
641
642
643
644
645
646
647
648
649
650
651
652
653
654
655
656
657
658
659
660
661
662
663
664
665
666
667
668
669
670
671
672
673
674
675
676
677
678
679
680
681
682
683
684
685
686
687
688
689
690
691
692
693
694
695
696
697
698
699
700
701
702
703
704
705
706
707
708
709
710
711
712
713
714
715
716
717
718
719
720
721
722
723
724
725
726
727
728
729
730
731
732
733
734
735
736
737
738
739
740
741
742
743
744
745
746
747
748
749
750
751
752
753
754
755
756
757
758
759
760
761
762
763
764
765
766
767
768
769
770
771
772
773
774
775
776
777
778
779
780
781
782
783
784
785
786
787
788
789
790
791
792
793
794
795
796
797
798
799
800
801
802
803
804
805
806
807
808
809
810
811
812
813
814
815
816
817
818
819
820
821
822
823
824
825
826
827
828
829
830
831
832
833
834
835
836
837
838
839
840
841
842
843
844
845
846
847
848
849
850
851
852
853
854
855
856
857
858
859
860
861
862
863
864
865
866
867
868
869
870
871
872
873
874
875
876
877
878
879
880
881
882
883
884
885
886
887
888
889
890
891
892
893
894
895
896
897
898
899
900
901
902
903
904
905
906
907
908
909
910
911
912
913
914
915
916
917
918
919
920
921
922
923
924
925
926
927
928
929
930
931
932
933
934
935
936
937
938
939
940
941
942
943
944
945
946
947
948
949
950
951
952
953
954
955
956
957
958
959
960
961
962
963
964
965
966
967
968
969
970
971
972
973
974
975
976
977
978
979
980
981
982
983
984
985
986
987
988
989
990
991
992
993
994
995
996
997
998
999
1000
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><!-- <?xml-model href="https://distantreading.github.io/Schema/eltec-1.rng" ?> -->
<?xml-model href="../Schemas/eltec-1.rng" type="application/xml"
schematypens="http://relaxng.org/ns/structure/1.0"?>
<?xml-model href="../Schemas/eltec-1.rng" type="application/xml"
schematypens="http://purl.oclc.org/dsdl/schematron"?>
<TEI xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0" xml:id="SRP18933" xml:lang="sr">
<teiHeader>
<fileDesc>
<titleStmt>
<title ref='wikidata:Q109336243'>Смрт Карађорђева : историски роман из недавне прошлости : ELTeC издање</title>
<title xml:lang='en'>Death of Karađorđe: a historical novel from the recent past : ELTeC edition</title>
<author ref="viaf:2788090 wikidata:Q12757120">Тодоровић, Пера (1852-1907)</author>
<respStmt>
<resp>Сканирање</resp>
<name>Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"</name>
</respStmt>
<respStmt>
<resp>OCR и корекција текста</resp>
<name>Иван Обрадовић</name>
<name>Цветана Крстев</name>
</respStmt>
<respStmt>
<resp>Кодирање за ELTeC</resp>
<name>Цветана Крстев</name>
</respStmt>
</titleStmt>
<extent>
<measure unit="words">78820</measure>
<measure unit="pages">303</measure>
</extent>
<publicationStmt>
<publisher ref="https://distant-reading.net">COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204)</publisher>
<distributor ref="https://zenodo.org/communities/eltec/">Zenodo.org</distributor><date when="2021-04-09"/>
<availability><licence target="https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/"/></availability>
<ref type="doi" target="https://doi.org/10.5281/zenodo.3462435">ELTeC</ref>
<ref type="doi" target="https://doi.org/10.5281/zenodo.4662444">ELTeC release 1.1.0</ref>
<ref type="doi" target="https://doi.org/10.5281/zenodo.3524056">ELTeC-srp</ref>
<ref type="doi" target="https://doi.org/10.5281/zenodo.4662604">ELTeC-srp release 0.9.0</ref>
</publicationStmt>
<sourceDesc><bibl type="printSource">
<author>Тодоровић, Пера</author>
<title>Смрт Карађорђева : историски роман из недавне прошлости</title>
<pubPlace>Београд</pubPlace>
<publisher>Д. С. Николајевић</publisher>
<date>1928</date>
<idno type="COBISS-SR.ID">13825543</idno>
</bibl><bibl type="firstEdition">
<author>Тодоровић, Пера</author>
<title>Смрт Карађорђева : историски роман из недавне прошлости</title>
<pubPlace>Београд</pubPlace>
<publisher>Мале новине : дневни лист за свакога (1892/1893)</publisher>
<date>1893</date>
<!-- <idno type="COBISS-SR.ID">???</idno> -->
</bibl></sourceDesc>
</fileDesc>
<encodingDesc n="eltec-1">
<p/>
</encodingDesc>
<profileDesc>
<langUsage>
<language ident="sr-Cyrl" usage="100">српски</language>
</langUsage>
<textDesc>
<authorGender xmlns="http://distantreading.net/eltec/ns" key="M"/>
<size xmlns="http://distantreading.net/eltec/ns" key="medium"/>
<reprintCount xmlns="http://distantreading.net/eltec/ns" key="high"/>
<!-- izdanja: 1893, 1928, 1958, 1984, 2006, 2014 [2 у периоду 1970-2010] -->
<timeSlot xmlns="http://distantreading.net/eltec/ns" key="T3"/>
</textDesc>
</profileDesc>
<revisionDesc>
<change when="2021-09-17">IDs added to front and back matter</change>
<change when="2021-04-09">Converted by checkUp script for new release</change>
<change when="2020-11-14">Converted by checkUp script for new release</change>
<change when="20200629"/>
</revisionDesc>
</teiHeader>
<text>
<front>
<pb n="1"/>
<div type="titlepage" xml:id="SRP18933_F1">
<p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p>
<p>1. КЊИГА</p>
<p>Смрт Карађорђева</p>
<p>Историски роман из недавне прошлости</p>
<p>Са предговором Душана С. Николајевића</p>
<p>БЕОГРАД.</p>
<p>1928.</p>
</div>
<pb n="2"/>
<div type="titlepage" xml:id="SRP18933_F2">
<p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p>
</div>
<pb n="3"/>
<div type="titlepage" xml:id="SRP18933_F3">
<gap unit="graphic"/>
</div>
<pb n="4"/>
<pb n="5"/>
<div type="titlepage" xml:id="SRP18933_F4">
<p>Смрт Карађорђева</p>
</div>
<pb n="6"/>
<div type="titlepage" xml:id="SRP18933_F5">
<p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p>
</div>
<!-- Предговор -->
</front>
<body>
<pb n="15"/>
<div type="chapter" xml:id="SRP18933_C1">
<head>I</head>
<head>ГРЕШНА НОЋ</head>
<p>Било је то у почетку Марта 1817. године. Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће. Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p>
<p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p>
<p>У Рогачи смо под Космајем! Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака. Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева. Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина. Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p>
<p>Од куда то тихо брујање? Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели. Кад се у пролеће буди, природа има свој дах. И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p>
<pb n="16"/>
<p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p>
<p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса. Песма је била турска.</p>
<p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани. Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца. Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p>
<p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана. Они се зауставише пред механом и потражише да пију. Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију. Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p>
<p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца. Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p>
<p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове. Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине. Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ. Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p>
<pb n="17"/>
<p>И кнез је своје обећање одржао. Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p>
<p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p>
<p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца. Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p>
<p>Било их је на броју десетак душа. У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци. Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа. Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p>
<p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p>
<p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим. Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18"/> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p>
<p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао. А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p>
<l>„Чудиће се и гора и трава</l>
<l>Куд се деде Цукићева глава!“</l>
<p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p>
<p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“. То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p>
<p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи. Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује. Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља. Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму. С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p>
<pb n="19"/>
<p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама. Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути. Чудно је било ово његово последње јахање.</p>
<p>Јахао је окован.</p>
<p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња. Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају. Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p>
<p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге. Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p>
<p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p>
<p>Спустише га. Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује. За тим додаде:</p>
<p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице? Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p>
<p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује. За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p>
<p>— Боже мој! Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!... Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p>
<p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића. Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p>
<pb n="20"/>
<p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама. Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама. Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p>
<p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p>
<p>На вратима тако исто поставе два стражара. Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p>
<p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p>
<p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p>
<p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени. Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан. Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p>
<p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p>
<p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве. Коњаници су ишли право к хану. Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p>
<p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p>
<pb n="21"/>
<p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p>
<p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p>
<p>Одмах пробуде Петра. Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком. Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p>
<p>— Где је онај?</p>
<p>— Ено га тамо у оџаклији.</p>
<p>— Шта ради, спава ли?</p>
<p>— Не знам, ваљада спава. Уморан је с пута.</p>
<p>— Је ли окован и везан?</p>
<p>— Окован јесте, а везан није. Није било нужда да га везујем.</p>
<p>— Нема ништа од оружја код себе?</p>
<p>— Нема! Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p>
<p>— Пса ваља убити!</p>
<p>— Па то ће му и бити! Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p>
<p>— Какав везир, какав Београд! Сад овога часа ваља њему одрубити главу. Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p>
<p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p>
<p>Марко се срдито обрецну:</p>
<p>— Муч не будали! Добио си заповест од господара! А кога ја служим и по чијој заповести ја радим! Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22"/> по овим гудурама и планинама!... Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p>
<p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p>
<p>— Шта како мислим?!</p>
<p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p>
<p>Марко се осече набусито:</p>
<p>— Затрокујеш ми ту као нека баба! Како мислиш! Шта имам још ту да мислим? Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело! Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p>
<p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио? Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке. А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи... Што би господар мењао своју намеру? Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p>
<p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p>
<p>— Па шта? Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно. Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?... Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p>
<p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено. Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p>
<p>— Хеј, момче! Да ниси задремао? Што си се ућутао? Говори! Време пролази.</p>
<p>Петар слеже раменима.</p>
<p>— О, јада мојих! Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23"/> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p>
<p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p>
<p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p>
<p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба! Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p>
<p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети. Нема сумње, заповест је од господара. Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p>
<p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p>
<p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p>
<p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p>
<p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p>
<p>— Што ће ти? Само да је више галаме! Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији. А најпосле ни то ти не треба. Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа! Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p>
<p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио. У њега је Марко имао велико поуздање. Обично је говорио:</p>
<p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи. Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш. Кад сам га <pb n="24"/> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p>
<p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p>
<p>— Да бијеш можеш! Али да убијеш биће много!</p>
<p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена? Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе. Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p>
<p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“! И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p>
<p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p>
<p>Марко сад узе сам да нареди шта треба. Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули. Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p>
<p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p>
<p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p>
<p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола. Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25"/> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p>
<p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p>
<p>Петар застаде. У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p>
<p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p>
<p>Али његов израз казивао је више но његове речи. У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p>
<p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p>
<p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p>
<p>— Шта је Перо!?... Шта ћеш ту?... Ко ти је то?</p>
<p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p>
<p>— Није ништа господару! Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p>
<p>— Његов сам хлебац јео! Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак! Ево, врата нека стоје ошкринута. Да проговорим само реч две с њим! Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26"/> а нека се и Богу помоли. Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p>
<p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p>
<p>Никола бејаше изашао пред њима. Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p>
<p>— Шта је то, сине Перо? То је неко био с тобом? Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p>
<p>Петар одговори тужно.</p>
<p>— Буљубаша Марко, господару!</p>
<p>— Који црни Марко?! Је ли Марко Штитарац?</p>
<p>— Он, господару.</p>
<p>Цукић скочи. Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p>
<p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p>
<p>— Није на добро, господару!</p>
<p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p>
<p>Петар је ћутао.</p>
<p>— Говори Перо! Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p>
<p>Добио је несретну заповест, господару.</p>
<p>— Какву заповест? Да ме убије?...</p>
<p>Петар слеже раменима ћутећки.</p>
<p>— А ко му је издао ту заповест? Милошенда?!</p>
<p>Петар је ћутао.</p>
<p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p>
<p>— Уби ме, господару!... Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p>
<p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли. После додаде кивно:</p>
<p>— Ако ће!... Право има Милошенда!... Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27"/> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p>
<p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p>
<p>— Више их је од десет!... Опасали су целу кућу... Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p>
<p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене! Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p>
<p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p>
<p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p>
<p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p>
<p>Цукић се наслони руком на оџак.</p>
<p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p>
<p>— Петар просузи.</p>
<p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо... Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми... Такав је био и његов план у почетку... Што ли га сад овако измени? Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира... А онда зна шта би га чекало!... Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца... Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!... Овако је сад сабља у његовој руци.</p>
<p>Опет наста мртва тишина. Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p>
<pb n="28"/>
<p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се. Он је изгледао ужасан.</p>
<p>— Да погинем!... Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!... Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!... Не, не!... То неће, то не сме да буде!... Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p>
<p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p>
<p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!... На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p>
<p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p>
<p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p>
<p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p>
<p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи. Тренутак је био критичан. Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p>
<p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио. Па опет зато Петар је стајао непомично. Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p>
<p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед. Његове руке малаксаше и клонуше. Он спусти главу и очајно махну њоме.</p>
<p>— Не!... Нема ништа!... Дошао је земан, ваља <pb n="29"/> да се мре!... На, сине Перо, узми твоје оружје!... Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио... На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p>
<p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p>
<p>Петар је молио Цукића да то не чини. Он није достојан тога. Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p>
<p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p>
<p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p>
<p>— Зови га — викну тада Цукић.</p>
<p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p>
<p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p>
<p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p>
<p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p>
<p>— Ја крив! И то ти знаш, Марко?! А зашто ли сам то крив?</p>
<p>— Зашто си крив! Знаш и ти зашто си. Гураш опет ватру у народ. Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест. Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p>
<pb n="30"/>
<p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја. После додаде:</p>
<p>— Гурам ватру у народ! А Милош не гура!... Он се није бунио! Та он лаже и Турке и сиротињу! Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља! Милош ту буну угушује заједно с Турцима. Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину! Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни! Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде! Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији. Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p>
<p>— Вождово је било и прошло. Он је своје проиграо. Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p>
<p>— Умрло! Е, мој момче! Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре! Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају. Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи! Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу. Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга. Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо. Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио. Милош, и сви <pb n="31"/> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу. Сви они глоцкају још његову тековину! Да није било њега, не би било ни њих данас. Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p>
<p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет... У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p>
<p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p>
<p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди! Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна! Одлази! Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p>
<p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p>
<p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p>
<p>Но ни једна страна није била вољна за смирење. Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p>
<p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p>
<p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32"/> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p>
<p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата. Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p>
<p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата. Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p>
<p>Најзад није заборављена ни секира. Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p>
<p>Петар се бејаше мало склонио на страну. И добро је то учинио. Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p>
<p>— Ах, Петре, Петре! Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p>
<p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата. Најзад и она попустише. Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p>
<p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p>
<p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p>
<p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p>
<pb n="33"/>
<p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p>
<p>Али кад?... Куда?... Крочи ближе. Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса. Марко загледа боље. То је био Цукић. Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом. Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици. Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p>
<p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина. Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи. У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p>
<p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака. Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице. Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви. Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу! Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34"/> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p>
<p>— Похитај, похитај ти Никола! Шта радиш ваздан? Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p>
<p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p>
<p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу. Однећеш је у Београд везиру. Бакшиш ти не фали. Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку. Само дубоко да свиње не изрију. Хајд сад!</p>
<p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p>
</div>
<pb n="35"/>
<div type="chapter" xml:id="SRP18933_C2">
<head>II</head>
<head>ПРЕДАЈА</head>
<p>Била је близу поноћ. У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости. До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p>
<p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари. Ту је владала необична живост. По сокацима, по авлијама свет је врио. На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p>
<p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p>
<p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p>
<p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p>
<p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће. На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу. По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p>
<p>У ствари тако је и било. У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36"/> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p>
<p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече. Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p>
<p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p>
<p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу. Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p>
<p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева. Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p>
<p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини. Ту се одигравао тужан призор!</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p>
<p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p>
<p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37"/> бола. На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p>
<p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку. Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p>
<p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p>
<p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти? Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву? Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?... Ето где је Немачка! За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу. Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали. Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију. Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p>
<p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p>
<p>— Па шта хоћеш више!? Народ је био спреман и листом би скочио. Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38"/> толике угледне људе и престравио свет. Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p>
<p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p>
<p>— Да спасавам главу?!.. А што ће ми, пси је појели! Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима. Па ја то да преживим, Боже ме сачувај! То никад бити неће! Немојте се узалуд мучити! Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем. Биће му лакше када ме види крај себе. Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p>
<p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио! Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш! Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака. Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом. Још да се напије твоје крви, па је после миран. И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен! Не, по Богу капетане! Ми смо тебе доста слушали! Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било. Али послушај једанпут сад и ти нас! Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце. Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p>
<p>Драгић скочи с пања као опарен.</p>
<p>— Не тако, газда Иво! Све ћу вас друго послушати, само ово не могу. Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити. Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39"/> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме. Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p>
<p>— Ама, зар задана реч према Милошу? Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво? Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи. Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p>
<p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити. Што не може бити, не може. Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве. Једном сам се зарекао и то мора бити. Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом. Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми. Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга! Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити! За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао. Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може. Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем. Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица. Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите! Да будем лажљив и варалица на самртном часу! Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40"/> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде! Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима. Па зар с том мишљу да оде на онај свет! С мишљу, да сам га и ја издао!... И ја то да отрпим! О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже! Молим ти се! Та боље је по сто пута да умрем! Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p>
<p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p>
<p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p>
<p>— Одох право Милошу да му се предам.</p>
<p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p>
<p>— Тешто!... Из ове коже у другу не могу!...</p>
<p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p>
<p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти. По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p>
<p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду. Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p>
<p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p>
<p>Изљубише се и растадоше. Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<pb n="41"/>
<p>На сред куће горела је велика, лепа ватра. Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима. Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих. То је била кнез Милошева постеља.</p>
<p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна. Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге. Могло му је бити, по изгледу, до 40 година. Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен. Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p>
<p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба. На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила. На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима. Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме. Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом. Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p>
<p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p>
<p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке. Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42"/> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p>
<p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао. Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу. Он би тада или одобравао или би приметио:</p>
<p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао. Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p>
<p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p>
<p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p>
<p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p>
<p>— Драгић... Ропочевац.</p>
<p>Кнез скочи. — Он туна! Ко га ухвати? Ко га доведе?</p>
<p>— Дође сам!... Каже, хоће да се преда.</p>
<p>— Шта?... Хоће да се преда!... Он?... Драгић Горуновић?... А где је он и с киме је?</p>
<p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p>
<p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p>
<p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p>
<p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p>
<p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p>
<p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p>
<p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p>
<pb n="43"/>
<p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p>
<p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p>
<p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу). Не бежиш! А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p>
<p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p>
<p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p>
<p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику. А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца! Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама. Твоји момци гори су од најгорих јаничара. Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад. Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана! Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду... Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш. Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих. Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44"/> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>. Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p>
<p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p>
<p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!... Запињу им за очи Милошево богатство и господство. Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари! Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе. Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода. Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије. Они, они, Бог их посекао! Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт. Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти... Али нећете куда сте наумили! Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је. Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка. Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао. Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p>
<p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p>
<p>— Верујем ти! Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45"/> своју крв лили. А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем. Ти си то и научио. Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p>
<p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи. Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу. Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p>
<p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p>
<p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац. Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p>
<p>— Не, господару, ако Бога знаш! Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p>
<p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!... Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p>
<p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити. За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p>
<p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке. Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p>
<pb n="46"/>
<p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p>
<p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p>
<p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране. Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p>
<p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ. Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум. Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама. Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p>
<p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије. Само, што је мени тешко у то веровати. Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p>
<p>Милош га пресече.</p>
<p>— Зна! Да боме да зна. Али зар је ту запело само до знања и незнања? Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради! Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p>
<p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47"/> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p>
<p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p>
<p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p>
<p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао. Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем. Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p>
<p>— А што да је остављам и одлажем до сутра? Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез. После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете! Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи). Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p>
<p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле. Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48"/> кнез Сима. Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p>
<p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души. У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти. Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих. Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p>
<p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p>
<p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p>
</div>
<pb n="49"/>
<div type="chapter" xml:id="SRP18933_C3">
<head>III</head>
<head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head>
<p>8. је март 1817. године. Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију. Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p>
<p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p>
<p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p>
<p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p>
<p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p>
<p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p>
<pb n="50"/>
<p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p>
<p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину. Са свију страна зачуше се одобравања. И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање. Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина. Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p>
<p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала! А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p>
<p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече: Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p>
<p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?! Турска, бели, није, но ваша!...</p>
<p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p>
<pb n="51"/>
<p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p>
<p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна. Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p>
<p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде. Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p>
<p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p>
<p>— Добро је, хвала Богу, и нама. Шта нам вали!</p>
<p>— Е право велиш! Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца. Не да ви, болан, главе дићи. Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава. Ово дана опет ће двојицу посјећи. Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p>
<p>— Па тешто! Догнали двоје; нека их догнају и двеста! Ако полећу, наше главе полећу! Шта то вас боли! Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p>
<p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама? Испало око које за њима заплакало! Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали. Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p>
<pb n="52"/>
<p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p>
<p>— А што, болан, бјежиш, што? Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p>
<p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре. Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p>
<p>— Како море, како? Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш? Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа. А у чије име заповједа ваш Милош? Он је прости слуга везирова. Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини. Милош је измећар свијетла везира. Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p>
<p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p>
<p>— То му, бели, није нико заповједао. Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе? Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p>
<p>Србин не одговори ништа. Он махну руком и изађе напоље. Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали. Турци продужише разговор сами међу се. Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p>
<pb n="53"/>
<p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати. Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве. Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта. Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече. Толико је знао Ага-Џон. Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p>
<p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване. Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p>
<p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p>
<p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p>
<p>— Не имам вам што много казиват. Исто је како рече Ага-Џоне. Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p>
<p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p>
<p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p>
<p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p>
<pb n="54"/>
<p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p>
<p>— Знадем их обојицу, а особито Сима. Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука. Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p>
<p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе. Није се забадава зуцало о новој буни! Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p>
<p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили. Јесу били виђени људи, ама су злице. Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали. Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе. Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет. Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1"/> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је. Ако ти не мореш наћи <pb n="55"/> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир. Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке. Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p>
<p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће! Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету. Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај. Стуцаше се и његови рогови. Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош. У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога. Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу. Четврта је година од онога земана. Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба. И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош. За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује. Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p>
<p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију. Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће. Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56"/> брзо и јасно. Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио. Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца. Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети. Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме. И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p>
<p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи! Гдје је Беч и гдје Биоград? Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа. Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p>
<p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p>
<p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли? Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p>
<p>— Јад! А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан? Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати? Виђесте ли <pb n="57"/> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало. Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук? Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју. За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој. Шта би и куд се деде сад све то? Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи? Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова? Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку? Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета? Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?... Ја, гдје је сад све то. Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме! Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ.... Је ли тако Турци или није?</p>
<pb n="58"/>
<p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p>
<p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење. Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p>
<p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира? Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали? Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи? Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке! Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу. Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу. Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће. Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p>
<p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p>
<p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини. Сад продужи кивно:</p>
<p>— Ама шта, болан, да не да! Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p>
<p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне. Сад опет понови:</p>
<p>— Молите Бога да не да силу ђаурину! Али ваша молитва доцне стиже. Сила је већ прешла у ђаурске руке. Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи. Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59"/> је за нас био мања невоља од Милоша. Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли. Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити. Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару. Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега. Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство. С тијем парама биће он још три пут опаснији. Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p>
<p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p>
<p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана. Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p>
<p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60"/> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p>
<p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде. На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба. Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p>
<p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p>
<p>— Куда бих у ово доба! А шта говоре Турци?</p>
<p>— Не могадох остати до краја. Остао је Баћа да чује. Ако раније сврше свратиће и он амо.</p>
<p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p>
<p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо? То ми казуј, ако што знаш.</p>
<p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником. Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p>
<p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p>
<p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p>
<p>— Немој тако молим те. То је говор тек онако од беде. Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо. Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p>
<p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61"/> смо га лане молили за Молера. Изговорио се на народ и Милоша. Тако ће бити и сад. У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење. За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби. То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p>
<p>Овде за ову двојицу даће још и више. Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p>
<p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу! До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p>
<p>— Није! Теби се све чини неверица. Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради. Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p>
<p>— Ако је Милош није ваљда Турчин! Па до јуче је и он стрепио!...</p>
<p>Домаћин га пресече.</p>
<p>— Шта није Турчин! Три пута је гори од најопаснија Турчина! Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш. Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује. Њему су јевтине туђе главе. Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p>
<p>— Ти опет забраздио! И њима је ту једини спас. Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p>
<p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека. Ти једини можеш их и спасти. Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље. Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62"/> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне. Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете. То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића. Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p>
<p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p>
<p>— То је још једино што може помоћи. Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава. Они су свирепи са голема кукавичлука свога. Убијају, јер се боје за своју главу.</p>
<p>— Не бих рекао да је Милош страшљив. Био је у толиким бојевима.</p>
<p>— Слушај ти што ја теби кажем. Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p>
<p>— Али ако све то не помогне?</p>
<p>— Онда ћемо убити Милоша! Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе. Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим. Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p>
<p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа. Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго. А после, господар Ђорђе је далеко. Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p>
<p>— Није ваљда баш тако призорило.</p>
<pb n="63"/>
<p>— Богме јесте, те још како призорило. Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло. Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио. Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића. А после, мртвој глави лека нема!</p>
<p>— Па где су управо заробљеници?</p>
<p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице. То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду. Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p>
<p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p>
<p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица. Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p>
<p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p>
<p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p>
<p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити. И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим. Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p>
<p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом. Претњу после <pb n="64"/> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p>
<p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p>
<p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p>
<p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда. Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2"/></p>
<p>— У томе се не можемо никад сложити. Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p>
<p>— Не велим ни ја да их воли. Он не може никога волети. Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво! Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу. Продаће сто српских права само да се господства дочепа... Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?! Све их је он побио! Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима. Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p>
<pb n="65"/>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор. Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p>
<p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p>
<p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p>
<p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p>
<p>Пружише јој и старица прогута гутљај два. То је доиста мало оживи. Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p>
<p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p>
<p>Ову старицу знао је скоро цео Београд. Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>. А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p>
<p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!. Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p>
<pb n="66"/>
<p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти! Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p>
<p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била. Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица... Да, дуго и одавно живи баба Јана. Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година! Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести. Она је имала ретку судбину да види три разна века. Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса. Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских. Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p>
<p>Одавно, одавно живи баба Јана! Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p>
<p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p>
<pb n="67"/>
<p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p>
<p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p>
<p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p>
<p>Старица се брзо повраћала. Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p>
<p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p>
<p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут? Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p>
<p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор. С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p>
<p>Тако је било и данас. Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ. Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p>
<p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68"/> у тврђави. Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени. Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p>
<p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин. Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p>
<p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи. Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p>
<p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p>
<p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи. Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре. Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом. У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p>
<p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69"/> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p>
<p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p>
<p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети! Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек. Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин. Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p>
<p>...Ова година носи у својим недрима један страшан злочин. Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме... Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p>
<p>...Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину. Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70"/> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p>
<p>...Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p>
<p>...И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p>
<p>...Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p>
<p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала. Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71"/> нешто чује. Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p>
<p>...Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима. Зло ради Милош и не ваља што ради. Правдају га, да је везир тражио те главе. Јадно је то оправдање! Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда. Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву. Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p>
<p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p>
<p>...Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић. Нека су баш и криви! Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа. Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве. Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина. Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда! Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72"/> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао! Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p>
<p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p>
<p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p>
<p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p>
<p>— Скуп је човек! Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света. А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек. Нико не зна праву цену човеку као мајка! Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају. Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p>
<p>Старица се загрцну. Дуго је ћутала и жмурила... После додаде не отварајући очи:</p>
<p>— И ово је тек почетак! Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p>
<p>Баби седа глава жалосно клону. У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p>
</div>
<pb n="73"/>
<div type="chapter" xml:id="SRP18933_C4">
<head>IV</head>
<head>СЕЧА ГЛАВА</head>
<p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p>
<p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p>
<p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера. Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно. Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p>
<p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе. Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса. Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p>
<p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство. Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p>
<pb n="74"/>
<p>Американци хитају сад да претеку и Французе. Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника. У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању. Права американска њежност!</p>
<p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p>
<p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p>
<p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто. Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна. С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа. А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење. Као што видите — и свирепост има своју логику.</p>
<p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p>
<p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p>
<p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне. Велике зликовце обично су <pb n="75"/> вешали. Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p>
<p>„Светли пашо! Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности. Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши. Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p>
<p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља. Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p>
<p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p>
<p>Тако су пролазили правоверне паше и везири. Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима. Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p>
<p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p>
<p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових. Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха. Марашлија је био неумитан. На све молбе он је упорно одговарао:</p>
<pb n="76"/>
<p>— Не сечем им главе ја, но Милош. Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу. Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“. Шта могу ја ту сад помоћи. Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали. Али ето, Милош их не трпи.</p>
<p>И тако судба двојице заробљеника била је решена. Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p>
<p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове. Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!... Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p>
<p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p>
<p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу. Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77"/> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти. Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки. Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p>
<p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве. С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено. По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p>
<p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p>
<p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p>
<p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p>
<pb n="78"/>
<p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p>
<p>9. Март 1817. године освануо је туробан и намрштен. Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао. Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p>
<p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека. Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге. Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница. Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p>
<p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p>
<p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p>
<p>Наста подуже ћутање.</p>
<p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p>
<p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p>
<p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p>
<p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети. Овај твој слабачки <pb n="79"/> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом. Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати. Хеј животе, животе.</p>
<p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p>
<p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p>
<p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p>
<p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p>
<p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p>
<p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем. Шта ти рече? Има ли што?</p>
<p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p>
<p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева. Оба сужника стадоше ослушкивати. Кораци су се примицали. Сад застадоше. Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p>
<p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p>
<p>Кнез Сима устаде.</p>
<pb n="80"/>
<p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону. То је милост везирова и то вам је допуштено. Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p>
<p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити. Освртоше се по тамници. Нису имали шта узети ни оставити. Прекрстише се и пођоше.</p>
<p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове. После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p>
<p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим. Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено. Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење. Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи. Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се. У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу. Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p>
<p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком. Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p>
<p>При изласку из тврђаве, спровод застаде. Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p>
<p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора. Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p>
<pb n="81"/>
<p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p>
<p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p>
<p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу. И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред. Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине. Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита. Али и то је мало помогло. Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p>
<p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек. Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p>
<p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)! Спровод застаде. Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p>
<p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима. Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82"/> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p>
<p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p>
<p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе. Овај човек је изгледао страшан. Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p>
<p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p>
<p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу. Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p>
<p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p>
<p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p>
<p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p>
<p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола. И све се то сада тискало <pb n="83"/> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље. Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе. Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p>
<p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p>
<p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p>
<p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p>
<p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84"/> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p>
<p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској. Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава. Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху. Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине. Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p>
<p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље. После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p>
<p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао. Али тај се знак не појави. На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије. Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p>
<p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића. У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p>
<pb n="85"/>
<p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши. Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p>
<p>Кнеза Симу наместише да седне.</p>
<p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг. Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац. Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше. Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана. Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље. Кајиш се напред продужавао у две струке. Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше. Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ. Положај је био згодан. Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p>
<p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена. Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p>
<p>Џелат пребледе и уздрхта. Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут. Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања. Ни други ударац није пресекао врат. Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86"/> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p>
<p>После овога неуспеха, џелат чисто клону. Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило. Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара. Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p>
<p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао. При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p>
<p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор. Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p>
<p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека! Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p>
<p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p>
<p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање. Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште. Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви. Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87"/> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“! Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Све је то било у тренутку. У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели. Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p>
<p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи. Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p>
<p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек. Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше. То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p>
<p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p>
<p>— Збогом побро, збогом добро моје! Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро. Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p>
<p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p>
<p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост! Можда ће ти и опростити!...</p>
<pb n="88"/>
<p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо. Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p>
<p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p>
<p>— Није те нико ударио... Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p>
<p>— Јесте море! Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица. Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата! Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу. Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав! Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј! Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други. Доћи ће ред и на ваше шије. А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје! Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани! Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p>
<p>— Али мрцварите! И ја сам се мога века сит насекао турских тикава. Читаво једно гробље само сам вам ја направио! Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других. Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89"/> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p>
<p>Драгић не доврши. Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p>
<p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима. Али Драгић уграби још један тренутак. Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p>
<p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио. Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце. Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш! Ха, ха, ха!</p>
<p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата. Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем. Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац. Сеци бре, мухамеда ти твога!</p>
<p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p>
<p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао. Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p>
<pb n="90"/>
<p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p>
<p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна. Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p>
<p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p>
<p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе. Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили. Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране. Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p>
<p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити. Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара. Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p>
<p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор. Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран. Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91"/> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито. Под тим утиском оно је стајало као окамењено. Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање. То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком. И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред. Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p>
<p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска. Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских. Какав удес!</p>
</div>
<pb n="92"/>
<div type="chapter" xml:id="SRP18933_C5">
<head>V </head>
<head>ДВОБОЈ</head>
<p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна. Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p>
<p>Циљ оправдава средство. Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством. Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце. Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково. То су теориска начела. Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p>
<p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p>
<p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом. Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93"/> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p>
<p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар. Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће. Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Било је рано у пролеће 1817. године. После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима. Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити. Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео. Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни. Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p>
<p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света. Војвода руднички постао је полако кнез српски. Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94"/> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p>
<p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости. То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним. Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други. По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре. Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Већ је била поноћ. После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне. На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p>
<p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше. Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе. По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p>
<p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки. Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је. Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне. Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока. Сад застаде и упита је:</p>
<p>— Где је духовник?</p>
<p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она. После мало поћута па додаде:</p>
<pb n="95"/>
<p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину! Немој све на своју руку. Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша. Како ми је данас било кад чух господара Аксентија! Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p>
<p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p>
<p>— Ама зар то рекла она дртина!... Зар...</p>
<p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p>
<p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p>
<p>— Какав сам! Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну. Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче. Једва га је утишала. Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p>
<p>— Ја богме! Њима ништа не ваља што Милош уради. Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни. Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро. Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао. А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96"/> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче. Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску. Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима? Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину. Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту. И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње. Маре ти они за народне послове као за лањски снег! Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p>
<p>Кнез је говорио срдито. Кнегиња га је слушала пажљиво. Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p>
<p>— Завиде! Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему! Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна. Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао. Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања. За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала. Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа. Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p>
<pb n="97"/>
<p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише. У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне. Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p>
<p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан. Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p>
<p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p>
<p>— Господару, као вазда и до сада.</p>
<p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p>
<p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p>
<p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p>
<p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p>
<p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p>
<p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p>
<p>Милош је до сада ходао. Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице. Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p>
<p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p>
<p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p>
<pb n="98"/>
<p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p>
<p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!... Ова оволика убиства! Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе. Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу. Ја сам правдао. Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази. Али људи као људи! Сваки има нешто друго у глави. Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p>
<p>— Па јес, јес! И не дам да ми преотму. Него шта! Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3"/> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката. Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори. Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио. У осталом, ја њега нисам ни био ни убио. Убили га хајдуци за паре.</p>
<p>Наста кратко ћутање. Милош опет проговори.</p>
<p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99"/> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је? Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија. Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем. Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли. Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска. Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи. Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана. Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити? Ко би смео узети на се толику одговорност? Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ. Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио? Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p>
<p>Разлози Милошеви били су тешки. Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца. Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p>
<p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу. Духовник <pb n="100"/> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p>
<p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат. Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу. Памтиш ли?... А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску. Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4"/>, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих. Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p>
<p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p>
<p>— Да манемо ово што је до сад било. Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све. Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101"/> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога. Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим... Заклињеш ли се?...</p>
<p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p>
<p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га. Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p>
<p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем. Црни се спрема да се амо врати. Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p>
<p>Духовник га пресече: — Ама који Црни? Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено. Кнез Милош настави живо:</p>
<p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу. Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке. Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу. Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним. Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102"/> свој душманину издао. Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p>
<p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p>
<p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p>
<p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p>
<p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p>
<p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p>
<p>— Ништа! Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста. Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p>
<p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p>
<p>— Не знам! То је и мени долазило на ум. Но после рачунам, да он то не би смео сам. Особито, док је још тамо у Русији. Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино. Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе! А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао. По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају. Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p>
<p>— Јес, јес! То право велиш. Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост. Ба, није прилика!... Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p>
<pb n="103"/>
<p>— Поручивао сам Герману у Букурешт. Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће? Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно. То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина. Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p>
<p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског. Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p>
<p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p>
<p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p>
<p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули. Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире. Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p>
<p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104"/> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p>
<p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати. У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p>
<p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину. Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме. Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p>
<p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину. С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати. Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p>
<p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p>
<pb n="105"/>
<p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ. Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову. Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p>
<p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба. Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње. Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p>
<p>Тако је текла та ствар. Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p>
<p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p>
<p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли. С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао. Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију. По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују. А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p>
<p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106"/> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p>
<p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p>
<p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p>
<p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p>
<p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред. Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p>
<p>Духовник је пажљиво слушао Милоша. План је био умесан и практичан. По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству. С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p>
<p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао. Хтео бих да <pb n="107"/> их видим шта би они радили да су овде на моме месту. Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати. Али шта да се ради, кад се све силом не може? Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p>
<p>Духовник је замишљено ћутао.</p>
<p>— Што си се замислио, попо?</p>
<p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p>
<p>— Како да не мисли! Он ни о чему другом и не мисли до о томе. Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ! Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао. Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна. Каје се он сада шта је учинио. Али доцне!</p>
<p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко. Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји! Девет година био овде господар земље, па сад ништа. Ко ти тамо њега верма. Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима. Мора да му је тешко!</p>
<p>Милош се намршти.</p>
<p>— Тешко! Јакако, да је тешко! А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи! Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!... Ја! Онда је требало мислити како ће бити до послетка. Сад је узалуд балавити.</p>
<p>Милошев је глас дрхтао. Духовник познаде да се он почиње љутити.</p>
<p>— Све је тако господару! Но ја само то кажем, <pb n="108"/> мора да му је тешко! А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p>
<p>Милош плану и пресече га.</p>
<p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао! Он нема куд више овамо!...</p>
<p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре! Али и онда не знам како би прошао од народа! Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p>
<p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван. Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p>
<p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође. Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака. А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p>
<p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p>
<p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило. Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио. На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p>
<p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p>
<p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p>
<pb n="109"/>
<p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења. Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p>
<p>Милош га присече:</p>
<p>— Несретну судбину! А што духовниче, несретну судбину! Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили! Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо! И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p>
<p>— Не мислим ја то, господару. Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме. Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице. Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може. Друго је што мене боли. Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!... Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин! Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p>
<pb n="110"/>
<p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође. Шта? Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба? Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!... И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p>
<p>Оцу Мелентију заводнише очи. Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p>
<p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе. Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p>
<p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p>
<p>Обојица заћуташе.</p>
<p>Милошу није био обичај да казује шта мисли. Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив. И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове. У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p>
<pb n="111"/>
<p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p>
<p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p>
<p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш. Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p>
<p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p>
<p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима. Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења. Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране... Али, ипак, ипак!.. Он није требао пред њим да се излеће!..</p>
<p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави. Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне. Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112"/> српске манастире. На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској. Разбијена српска војска почела је бежати. Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p>
<p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p>
<p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p>
<p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p>
<p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113"/> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје. По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p>
<p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој. Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p>
<p>— Без срца! Човек без срца! То се често рекне али, у истини, мало је таких људи. Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим. У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује. Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели. Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт. Празно зановетање! Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати. Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници. Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114"/> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео. За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!.. Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!... Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао. Но, ово је управо празан разговор. Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати. Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године. Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p>
<p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе. Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p>
<p>Милош се загледа у духовника. Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p>
<p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима. Па шта да чинимо ми за тај случај? Ето, ту је чвор, који помози раздрешити. Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми. Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде? Зар их ми скупо коштамо? Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти? Његов је рачун један.</p>
<p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте. Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115"/> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане. Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором? Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа! Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p>
<p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен. Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p>
<p>— Овде је у напред мучно решавати. Ко зна, какве прилике могу настати! Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити. Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи. Ризика мора бити у сваком послу. Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити. Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу. Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе. Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост. Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа. Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст. Тако нећемо сејати.</p>
<p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p>
<pb n="116"/>
<p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног. Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да. Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо. Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може. Је л’ тако?</p>
<p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p>
<p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде. Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи. Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати. Је’л тако?</p>
<p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p>
<p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом. Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем. Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом. Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао. Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p>
<p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће. Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити. Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио. Има их <pb n="117"/> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство. Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру. Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују. И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ. Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима. Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе. Нећу после да ми се и то товари на душу. Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде. Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p>
<p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p>
<p>Саветовања су дуго трајала. Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо. Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118"/> Турака. Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p>
<p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи. Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке. Он се није много правдао. Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p>
<p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша. Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p>
<p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p>
<p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p>
<p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p>
<p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p>
<p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма. У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119"/> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p>
<p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p>
<p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен. Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p>
<p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p>
<p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p>
<p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p>
<p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p>
<p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге. И то је било решено онако у опште. Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p>
<p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p>
<p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120"/> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p>
<p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода. Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!... Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне. Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било. Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим. А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да. Мртва глава не говори.</p>
<p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p>
<p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике. Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја. Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама. Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p>
<p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик. Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121"/> с тога је ова соба дању изгледала мрачна. Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p>
<p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу. Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање. С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример. Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити. Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p>
<p>Ушав унутра, Милош узе ходати. Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p>
<p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p>
<p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p>
<p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p>
<p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега. То је Милош и нехотице <pb n="122"/> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p>
<p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p>
<p>У њему се порађала сумња: Имам ли ја право да судим тога човека? Ја њему да судим!... И ако му судим, имам ли права да га осудим?... И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?... И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света! Је ли то онда суђење или мучко убиство?... И зашто ја то све кријем? И од кога ја то кријем? Од света, од људи! Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија. А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам! Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p>
<p>— С гога? А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?... Ко ми је дао то право? Чудно питање. Пре свега то и није никакво право, то је дужност. А друго, то се никад не даје, то се узима. Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију? Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро... Па колико је људи тек он побио!... Зар није и мој Милан пао као његова жртва?... А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p>
<pb n="123"/>
<p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај. Зар сам ја то измислио? То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас. Ко је паметнији, онај и заповеда. Ко му смета, треба да га уклони. Зар би они са мном друкчије? И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p>
<p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају? Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?... Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше! Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте? Па шта онда ја имам презати? Ово што је сад, моја је мука и тековина. Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p>
<p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује. У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p>
<p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити. Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124"/> дана мора уклонити Карађорђа. Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао. Доцније, она је све више расла. Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала. Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p>
<p>Та борба била је дуга и упорна. Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p>
<p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p>
<p>— Убити Карађорђа! Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову! Њега убити! Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша. Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p>
<p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p>
<pb n="125"/>
<p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку. И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“. Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене? Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене? Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев? Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео... За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p>
<p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње. Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша. У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба. Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом. Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p>
<p>„...Најбоље је да не мислим о свему томе. Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p>
<p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш? Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем? То не иде! Казуј!“</p>
<p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи. Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p>
<pb n="126"/>
<p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање! Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама. Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона. Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p>
<p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p>
<p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p>
<p>„...Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве... Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине. Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили... Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу. Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127"/> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!... Не, не! Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја. До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш. Ко убије једног човека, он је убица. По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p>
<p>„...А најпосле, зар се то мора казивати целом свету! Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне... Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p>
<p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p>
<p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p>
<p>Милош је ту. Он стоји сам усред ове мртве пустиње. На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p>
<p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128"/> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p>
<p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p>
<p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p>
<p>Мрак је. Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p>
<p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p>
<p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе. Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати. Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци. Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p>
<p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре. Лишће се нагушено дизало у вис. Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу. Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче. Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле. Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p>
<pb n="129"/>
<p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p>
<p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради. Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи? Јамачно бежи! Од кога ли бежи? Да није учинио какво зло? Не! Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p>
<p>Одавно је изашао из планине. Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека. Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи. У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче. Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста? Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p>
<p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти. Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе. Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p>
<p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>! Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130"/> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p>
<p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p>
<p>„Ти си убилац! Гле како су ти руке крваве!“</p>
<p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве. И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p>
<p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p>
<p>— Што кријеш? Зар се то може сакрити! Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска! Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи. Она ће те стићи ма где и ма кад. Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи... Тешко теби!... Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати. Тешко, тешко теби! Тешко и мени, мајци твојој! Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости. Какав грех, какав тешки грех!...</p>
<p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p>
<p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131"/> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче. Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају. Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p>
<p>— То су они — реће бабе Вишња. Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој. А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога. Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p>
<p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла. Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p>
<p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p>
<p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. . А?... Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?... А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава? Па опет си је ти одсекао. Онда си био јунак! Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи! Ха, ха, ха!... Али чекај! Ослободићеш се! Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p>
<p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p>
<p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132"/> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p>
<p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу. Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p>
<p>...Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде. Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p>
<p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p>
<p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт. Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати. И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p>
<p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p>
<p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава. У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце. Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133"/> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави. Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p>
<p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже. Чисто подскочи са земље. Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша. Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p>
<p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно. Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p>
<p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p>
<p>— Ја главом, господару!</p>
<p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји? Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p>
<p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо. Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p>
<p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p>
<p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p>
<p>— Како прође од паса? Је си ли будио кога од момака?</p>
<p>— Никога. Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим. Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p>
<p>— Несретник, несретник! Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p>
<p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p>
<pb n="134"/>
<p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа. Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед. Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара. Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске. Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p>
<p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може. Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p>
<p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p>
<p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p>
<p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p>
<p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p>
<p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p>
<p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке. Истина, где упљачка оволике паре?</p>
<p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p>
<pb n="135"/>
<p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?! Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p>
<p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p>
<p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава. Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p>
<p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p>
<p>— Побих оне псе, господару!</p>
<p>— Које псе, несретниче? Какви су то пси с толиким новцима? Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p>
<p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије. Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош! Аја! Лане однеше читаве сеисане. Срце ме је болело. У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку. Зимус око Божића однеше опет грдан новац. Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата. Пре дваестак <pb n="136"/> дана дочујем да су опет дошли у бербу. Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p>
<p>— Шта, несрећниче. Ти побио бегове Атлачиће? Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду? Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p>
<p>— Не, по Богу, господару! Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам. Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу. Не бој се ти ништа за то, господару!</p>
<p>Милошу се мало разведри лице. Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије. Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p>
<p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости. Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p>
<p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137"/> Чимбарлија. То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи. Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p>
<p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима. Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе. Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља. Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске. Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p>
<p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је. Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом. Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p>
<p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138"/> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули). С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p>
<p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p>
<p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте. После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније. Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p>
<p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p>
<p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p>
<p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке. Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити. Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139"/> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове. У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока. А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p>
<p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p>
<p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p>
<p>— Боже сачувај! Сто пута би пре умро.</p>
<p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p>
<p>— Не бих ни онда говорио. Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p>
<p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p>
<p>— Ишчупао би га прстима.</p>
<p>— А кад би ти руке биле везане?</p>
<p>— Онда би одгризао језик зубима.</p>
<p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p>
<milestone unit="subSection"/>
<p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша. Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p>
<p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p>
<pb n="140"/>
<p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p>
<p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p>
<p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p>
<p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p>
<p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p>
<p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p>
<p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p>
<p>— Шта зна народ! Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p>
<p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p>