Vežbe 6

Vežbe 6
- Uvod
- Osnove SQL-a
  - Zašto zagrade
  - WHERE
  - SELECT
  - Logical operations (AND, OR, NOT)
  - BETWEEN
  - LIKE
  - ORDER BY
  - CONCAT
  - CAST
  - CASE
- Agregatne operacije

Uvod

Šta je SQL?

U današnje vreme, skoro u svakom domenu poslovanja, bilo da je reč o malim online prodavnicama ili velikim korporacijama, koriste se podaci. Ovim podacima se upravlja koristeći baze podataka. Zbog toga je velika potražnja za administratorima bazama podataka, posebno sa znanjem SQL baza podataka.

Podaci se nalaze u osnovi mnogih web aplikacija i aplikacija za mobilne telefone. Na primer, aplikacija kao što je Facebook sadrži podatke o korisniku, njegovim prijateljima, objavama itd. Da bi se ti podaci čuvali, koriste se baze podataka. SQL je programski jezik koji omogućava programerima da upravljaju tim podacima.

Skraćenica SQL odnosi se na Structured Query Language, tj. jezik strukturisanih upita.

Prema definiciji W3School-a: "SQL je standardni jezik za čuvanje, upravljanje i preuzimanje podataka u bazama podataka".

U osnovi, to je jezik koji omogućava komunikaciju sa bazama podataka i upravljanjem svih podataka koje one sadrže.

SQL nije proceduralni jezik, već deklarativni jezik. To znači da pomoću SQL-a definišete šta želite da uradite (npr. izaberite podatke ili da ih ažurirate), ali ne navodite korake koje računar treba da preduzme da bi to postigao.

Šta može SQL

Ovaj jezik ima razne namene u oblasti analize podataka, a posebno je koristan jer može da:

Izvrši upite prema bazi podataka
Preuzima podatke iz baze podataka
Ažurira zapise u bazi podataka
Izbriše zapise iz baze podataka
Kreira nove baze podataka, ili nove tabele u bazi podataka
Kreira procedure čuvanja i pregleda u bazi podataka
Odredi dozvole pristupa za tabele, procedure i preglede u bazi

SQL Server

SQL Server je softverski alat koji nudi Microsoft. To je sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) koji omogućava skladištenje i upravljanje podacima. SQL Server koristi SQL kao jezik za manipulaciju i upravljanje podacima.

Skladištenje podataka: SQL Server omogućava kreiranje baza podataka za skladištenje strukturiranih podataka.
Upravljanje podacima: Omogućava kreiranje, brisanje, ažuriranje i pretragu podataka koristeći SQL upite.
Bezbednost: Pruža mehanizme za kontrolu pristupa podacima, kao što su korisnički nalozi, dozvole i enkripcija podataka.
Backup i oporavak: SQL Server omogućava pravljenje sigurnosnih kopija podataka i oporavak u slučaju gubitka podataka.
Repliciranje i kloniranje: Omogućava replikaciju podataka na više lokacija radi poboljšane dostupnosti i performansi.
Biznis inteligencija: SQL Server sadrži alate za analizu podataka, izveštavanje i biznis inteligenciju.

sqllocaldb

SQLLocalDB je verzija SQL Servera koja je namenjena razvojnim radnim stanicama i aplikacijama koje ne zahtevaju puni server za upravljanje bazom podataka. Ona pruža lak i jednostavan način za razvoj i testiranje aplikacija koje koriste SQL Server baze podataka.

Instalacija SQLLocalDB: Prvi korak je instaliranje SQLLocalDB-a na vašem računaru. Možete preuzeti SQLLocalDB instalacione datoteke sa zvaničnog Microsoft sajta ili ih instalirati zajedno sa određenim razvojnim alatima kao što je Visual Studio.
Kreiranje instance: Nakon instalacije, možete koristiti alat za upravljanje SQLLocalDB-om (npr. SQL Server Management Studio ili komandna linija) da biste kreirali novu instancu SQLLocalDB-a. To može biti urađeno jednostavnim pozivanjem odgovarajuće komande:

sqllocaldb create MyInstance

Pokretanje instance: Nakon što je instanca kreirana, možete je pokrenuti pomoću odgovarajuće komande:

sqllocaldb start MyInstance

Ovo će pokrenuti instancu SQLLocalDB-a i omogućiti vam da počnete koristiti bazu podataka unutar te instance. Da bismo je ugasili, pokrećemo komandu:

sqllocaldb stop MyInstance

Pristupanje instanci: Kada je instanca pokrenuta, možete pristupiti bazi podataka unutar nje koristeći uobičajene alate kao što su SQL Server Management Studio ili SQLCMD.

Osnove SQL-a

Osnovna stvar vezana za SQL jeste da je on case-insensitive jezik, odnosno naredbe se mogu pisati velikim i malim slovom, i one predstavljaju istu naredbu:

SELECT * FROM [Studenti] WHERE Indeks = 22

-- isto kao
SElect * frOM Studenti where [indeks] = 22

Zašto zagrade

Pri pisanju SQL koda, nazivi naših struktura(baza, tabela, kolona) može da se poklopi sa ključnim rečima samog jezika. Najosnovniji primer jeste ako kreiramo tabelu user, gde je reč user ključna reč samog jezika. Kako bi SQL znao da mi samo želimo da nazovemo našu strukturu tako, njen naziv pišemo između [] zagrada.

Ova notacija nije obavezna, i određenje verzije neće praviti problem ni čak kada napišete ključnu reč kao naziv bez zagrada, već predstavlja samo savet za urednije pisanje koda.

Baza STUDIJE

Kao i dok smo vežbali relacionu algebru, i za SQL deo koristićemo bazu STUDIJE.

U opisu kursa možete pronaći .bak fajl koji predstavlja backup fajl baze STUDIJE. Kako odraditi restore baze možete naći ovde

SELECT

SELECT je osnovna naredba SQL jezika jer njom definišemo šta želimo. Spada u DQL naredbe (Data query language). Ona uvek ide u paru sa rečju FROM, kojom definišemo odakle to želimo.

Predstavlja implementaciju operacije projekcije iz relacione algebre.

SELECT *
FROM [Studenti]

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
1	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2
1	2002	Nenad	Kragujevac	1984-06-15 00:00:00.000	1
2	2001	Sanja	Jagodina	1983-04-20 00:00:00.000	3
2	2002	Voja	Lapovo	1984-08-15 00:00:00.000	4
3	2000	Sava	Kragujevac	1982-08-03 00:00:00.000	1
3	2001	Tanja	Ćuprija	1983-01-08 00:00:00.000	3
3	2002	Toma	Kragujevac	1984-12-01 00:00:00.000	4
4	2000	Pavle	Batočina	1982-04-07 00:00:00.000	3
4	2001	Ranko	Kraljevo	1983-05-05 00:00:00.000	4
5	2001	Marko	Kruševac	1983-10-17 00:00:00.000	3
5	2002	Sima	Paraćin	1984-07-12 00:00:00.000	3
5	2003	Mira	Kragujevac	1984-01-23 00:00:00.000	4
6	2001	Ivan	Užice	1983-03-13 00:00:00.000	3
6	2002	Nina	Čačak	1984-03-19 00:00:00.000	4
7	2001	Irena	Kragujevac	1983-07-30 00:00:00.000	4
8	2001	Kaća	Rača	1983-11-04 00:00:00.000	4
8	2003	Jovan	Aranđelovac	1984-03-21 00:00:00.000	4

Pisanjem * definišemo da želimo sve kolone.

Ako želimo specifične kolone, navodimo ih redom odvojene zapetom.

SELECT [Mesto], [Imes]
FROM [Studenti]

Mesto	Imes
Kragujevac	Ana
Kragujevac	Nenad
Jagodina	Sanja
Lapovo	Voja
Kragujevac	Sava
Ćuprija	Tanja
Kragujevac	Toma
Batočina	Pavle
Kraljevo	Ranko
Kruševac	Marko
Paraćin	Sima
Kragujevac	Mira
Užice	Ivan
Čačak	Nina
Kragujevac	Irena

Redosled je bitan, jer će nam tim redosledom kolone biti prikazane u tabeli.

DISTINCT

Projekcija u relacionoj algebri je automatski brisala duplikate. SELECT ne radi tako, već prikazuje iste redove.

SELECT [Imes]
FROM [Studenti]

Imes
Toma
Pavle
Ranko
Marko
Sima
Mira
Ivan
Nina
Irena
Kaća
Jovan
Aca
Milan
Saša
Mira
Ana
Tanja
Maja
Zoran
Saša
Stevan

Ako želimo da nam se prikažu samo različiti, pišemo ključnu reč DISTINCT posle selecta:

SELECT DISTINCT [Imes]
FROM [Studenti]

AS

Ako želimo da promenimo naziv kolone, koristimo AS

SELECT DISTINCT [Imes] AS 'Ime studenta'
FROM [Studenti]

Ime studenta
Aca
Ana
Irena
Ivan
Jovan
Kaća
Maja

Zadaci

Prikazati spisak svih studenata
Prikazati Imes, indeks, upisan, mesto iz tabele STUDENTI
Prikazati Imes, Indeks, Upisan, Datr iz tabele studenti, gde je Datr naslovljena kao 'Datum rodjenja'
Selektovati razli?ita mesta iz tabele Studenti, i dopisati kolonu sa NULL vrednostima

WHERE

WHERE naredba služi za filtriranje redova. Predstavlja restrikciju iz relacione algebre.

Pomoću nje, uzimaju se samo redovi koji ispunjavaju logički uslov.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] = 'Aca'

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
5	2003	Mira	Kragujevac	1984-01-23 00:00:00.000	4
8	2003	Jovan	Aranđelovac	1984-03-21 00:00:00.000	4
16	2003	Tanja	Kragujevac	1984-10-07 00:00:00.000	1
17	2003	Zoran	Kraljevo	1984-03-14 00:00:00.000	2
18	2003	Saša	Jagodina	1984-07-16 00:00:00.000	3

Za tekstualne kolone, potrebno je vrednost pisati unutar jednostrukih navodnika:

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] = 'Aca'

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
9	2000	Aca	Kraljevo	1982-09-23 00:00:00.000	4

Zadaci

Prikazati podatke o studentima koji su upisani 2000 godine

IN

IN nam služi da ispitamo da li vrednost pripada skupu željenih vrednosti

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] in ('Aca', 'Saša')

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
9	2000	Aca	Kraljevo	1982-09-23 00:00:00.000	4
12	2000	Saša	Čačak	1982-06-03 00:00:00.000	1
18	2003	Saša	Jagodina	1984-07-16 00:00:00.000	3

Zadaci

Prikazati Studente koji su iz Kragujevca ili Kraljeva
Prikazati Studente koji NISU iz Kragujevca ili Kraljeva

Logical operations

AND

AND služi da filtrira redove na osnovu više uslova

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] in ('Aca', 'Saša') AND [Indeks] < 10

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
9	2000	Aca	Kraljevo	1982-09-23 00:00:00.000	4

OR

OR služi da filtrira redove na osnovu više uslova, ali je potrebno da barem jedan od datih uslova bude ispunjen. Pokušaćemo isti primer kao i iznad, samo sa OR umesto AMD.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] in ('Aca', 'Saša') OR [Indeks] < 10

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
1	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2
1	2002	Nenad	Kragujevac	1984-06-15 00:00:00.000	1
2	2001	Sanja	Jagodina	1983-04-20 00:00:00.000	3
2	2002	Voja	Lapovo	1984-08-15 00:00:00.000	4
3	2000	Sava	Kragujevac	1982-08-03 00:00:00.000	1
3	2001	Tanja	Ćuprija	1983-01-08 00:00:00.000	3
3	2002	Toma	Kragujevac	1984-12-01 00:00:00.000	4
4	2000	Pavle	Batočina	1982-04-07 00:00:00.000	3
4	2001	Ranko	Kraljevo	1983-05-05 00:00:00.000	4
5	2001	Marko	Kruševac	1983-10-17 00:00:00.000	3

Operator OR prikazuje zapis ako je bilo koji od uslova tačan.

Operator AND prikazuje zapis ako su svi uslovi tačni.

NOT

Operator NOT se koristi u kombinaciji s drugim operatorima kako bi dao suprotan rezultat.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE NOT [Indeks] < 40

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
99	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2

BETWEEN

Operator BETWEEN bira vrednosti unutar datog opsega. Te vrednosti mogu biti brojevi, tekst ili datumi.

Operator BETWEEN je inkluzivan: početne i krajnje vrednosti su uključene.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] BETWEEN 2003 AND 2004

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
5	2003	Mira	Kragujevac	1984-01-23 00:00:00.000	4
8	2003	Jovan	Aranđelovac	1984-03-21 00:00:00.000	4
16	2003	Tanja	Kragujevac	1984-10-07 00:00:00.000	1
17	2003	Zoran	Kraljevo	1984-03-14 00:00:00.000	2
18	2003	Saša	Jagodina	1984-07-16 00:00:00.000	3

Da biste prikazali proizvode izvan opsega prethodnog primera, koristite NOT BETWEEN:

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] NOT BETWEEN 2003 AND 2004

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
1	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2
1	2002	Nenad	Kragujevac	1984-06-15 00:00:00.000	1
2	2001	Sanja	Jagodina	1983-04-20 00:00:00.000	3
2	2002	Voja	Lapovo	1984-08-15 00:00:00.000	4
3	2000	Sava	Kragujevac	1982-08-03 00:00:00.000	1
3	2001	Tanja	Ćuprija	1983-01-08 00:00:00.000	3
3	2002	Toma	Kragujevac	1984-12-01 00:00:00.000	4
4	2000	Pavle	Batočina	1982-04-07 00:00:00.000	3
4	2001	Ranko	Kraljevo	1983-05-05 00:00:00.000	4
5	2001	Marko	Kruševac	1983-10-17 00:00:00.000	3
5	2002	Sima	Paraćin	1984-07-12 00:00:00.000	3
6	2001	Ivan	Užice	1983-03-13 00:00:00.000	3
6	2002	Nina	Čačak	1984-03-19 00:00:00.000	4

Zadaci

Prikazati sve studente koji su upisani izmedju 2000 i 2005

LIKE

LIKE operator se koristi u WHERE klauzuli kako bi se tražio određeni obrazac u koloni.

Postoje dva džokera koji se često koriste u vezi sa LIKE operatorom:

Procenta (%) predstavlja nula, jedan ili više znakova.
Donja crta (_) predstavlja jedan, jedini znak.

SELECT * 
FROM [Studenti]
WHERE [Mesto] LIKE '%evac';

Najkorišćeniji obrazci:

LIKE '%rec' - zavrsava na rec
LIKE 'rec%' - pocinje sa rec
LIKE '%rec%' - rec se nalazi u sredini

Predstavlja sve studente kod kojih se mesto završava za "evac"

Indeks	Upisan	Ime	Mesto	Datr	Ssnmer
1	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2
1	2002	Nenad	Kragujevac	1984-06-15 00:00:00.000	1
3	2000	Sava	Kragujevac	1982-08-03 00:00:00.000	1
3	2002	Toma	Kragujevac	1984-12-01 00:00:00.000	4
5	2001	Marko	Kruševac	1983-10-17 00:00:00.000	3
5	2003	Mira	Kragujevac	1984-01-23 00:00:00.000	4
7	2001	Irena	Kragujevac	1983-07-30 00:00:00.000	4
14	2000	Mira	Kragujevac	1982-11-07 00:00:00.000	1
16	2003	Tanja	Kragujevac	1984-10-07 00:00:00.000	1

Sve oznake koje LIKE koristi su:

% - predstavlja 0 ili više karaktera
_ - predstavlja jedan karakter
[] - predstavlja bilo koji jedan karakter iz zagrada
^ - predstavlja bilo koji jedan karakter koji nije u zagradama
- - predstavlja bilo koji jedan karakter koji pripada intervacu (primer: LIKE 'a-d' je zapravo karakter a,b,c,d)

Kombinacijom oznaka i njihovih pozicija možemo da napravimo bilo koji obrazac

ORDER BY

Ključna reč ORDER BY se koristi za sortiranje rezultata u rastućem (ASC) ili opadajućem (DESC) redosledu.

Order by se pise na kraju, posle WHERE naredbe

SELECT *
FROM [Studenti]
-- WHERE [uslov]
ORDER BY [Imes] -- po defaultu se smatra ASC

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
9	2000	Aca	Kraljevo	1982-09-23 00:00:00.000	4
15	2002	Ana	Užice	1984-07-28 00:00:00.000	3
1	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2
7	2001	Irena	Kragujevac	1983-07-30 00:00:00.000	4
6	2001	Ivan	Užice	1983-03-13 00:00:00.000	3
8	2003	Jovan	Aranđelovac	1984-03-21 00:00:00.000	4
8	2001	Kaća	Rača	1983-11-04 00:00:00.000	4
17	2000	Maja	Jagodina	1982-02-03 00:00:00.000	4
5	2001	Marko	Kruševac	1983-10-17 00:00:00.000	3
5	2001	Marko	Kruševac	1983-10-17 00:00:00.000	3

SELECT *
FROM [Studenti]
ORDER BY [Imes] DESC

Indeks	Upisan	Imes	Mesto	Datr	Ssmer
17	2003	Zoran	Kraljevo	1984-03-14 00:00:00.000	2
2	2002	Voja	Lapovo	1984-08-15 00:00:00.000	4
3	2002	Toma	Kragujevac	1984-12-01 00:00:00.000	4
3	2001	Tanja	Ćuprija	1983-01-08 00:00:00.000	3
16	2003	Tanja	Kragujevac	1984-10-07 00:00:00.000	1
99	2000	Stevan	Paraćin	NULL	2
5	2002	Sima	Paraćin	1984-07-12 00:00:00.000	3
3	2000	Sava	Kragujevac	1982-08-03 00:00:00.000	1

Moguće je sortirati po više kolona, gde će se sortiranje raditi redom (po prvoj koloni, pa po drugoj koloni, ...):

SELECT *
FROM [Studenti]
ORDER BY [Imes] DESC, [PrezImes] ASC

Id	Indeks	Upisan	Ime	Prezime
41	41	2015	Vladimir	Ivanovic
9	9	2008	Vladimir	Jankovic
25	25	2024	Vladimir	Ðordevic
12	12	2011	Tijana	Simic
28	28	2002	Tijana	Stankovic
44	44	2018	Tijana	Ðordic
3	3	2002	Stefan	Nikolic
19	19	2018	Stefan	Petrovic

Zadaci

Prikazati Studente koji NISU iz Kragujevca ili Kraljeva sortirane po imenu (od najmanjeg ka najvećem)

CONCAT

Funkcija CONCAT() spaja dva ili više stringa u jedan.

SELECT CONCAT([Indeks], '/', [Upisan]) as 'Indeks studenta'
FROM [Studenti]

Indeks studenta
1/2000
1/2002
2/2001
2/2002
3/2000
3/2001
3/2002
4/2000

CAST

Funkcija CAST() u SQL Serveru se koristi za konverziju podataka iz jednog tipa podataka u drugi. Na primer, može se koristiti za konverziju stringa u broj, datuma u string, ili obrnuto, u zavisnosti od potrebe.

SELECT CAST(25.65 AS int);

Broj
25

CASE

Izraz CASE prolazi kroz uslove i vraća vrednost kada je ispunjen prvi uslov (switch). Dakle, jednom kada je uslov ispunjen, prestaje čitati i vraća rezultat. Ako nijedan uslov nije ispunjen, vraća vrednost u ELSE klauzi.

Ako nema ELSE dela i nijedan uslov nije ispunjen, vraća NULL vrednost.

SELECT *, 
CASE
	WHEN [Indeks]%3 = 0 THEN 'Prva grupa'
	WHEN [Indeks]%3 = 1 THEN 'Druga grupa'
	ELSE 'Treca grupa'
END AS 'Grupa'
FROM [Studenti]

Indeks	Upisan	Ime	Mesto	Datr	Ssnmer	Grupa
1	2000	Ana	Kragujevac	1982-05-21 00:00:00.000	2	Druga grupa
1	2002	Nenad	Kragujevac	1984-06-15 00:00:00.000	1	Druga grupa
2	2001	Sanja	Jagodina	1983-04-20 00:00:00.000	3	Treca grupa
2	2002	Voja	Lapovo	1984-08-15 00:00:00.000	4	Treca grupa
3	2000	Sava	Kragujevac	1982-08-03 00:00:00.000	1	Prva grupa
3	2001	Tanja	Ćuprija	1983-01-08 00:00:00.000	3	Prva grupa
3	2002	Toma	Kragujevac	1984-12-01 00:00:00.000	4	Prva grupa
4	2000	Pavle	Batočina	1982-04-07 00:00:00.000	3	Druga grupa

Zadaci

Pronaci smestaj - Prikazati sve studente i dodati kolonu u kojoj za studente koji nisu iz kragujevca pise vrednost "Potraban smestaj", u suprotnom pise "Lokalno"
Selektovati sve ocene iz prijava, i dodati kolonu koja za svaku ocenu ispisuje da li je ocena -- "Ispod proseka" (5,6), -- "Prosek" (7,8), -- "Odlicna" (9) -- "Izuzetna" (10)

DATE

GETDATE()

GETDATE() vraća trenutni datum i vreme. Povratna vrednost je tipa DATE, o kojoj ćemo više na drugom delu SQL kursa kada budemo radili DDL naredbe.

GETDATE() nema parametre.

SELECT GETDATE() as 'Danas'

Danas
2024-04-01 19:28:57.657

DATEPART(datepart, date):

DATEPART funkcija izvlači određeni deo datuma (npr. dan, mesec, godinu) kao integer vrednost.

SELECT DATEPART(YEAR, GETDATE()) AS Godina

Godina
2024

datepart može imati neke od sledećih vrednosti:

YEAR
MONTH
DAY
HOUR
MINUTE
SECOND

DATENAME(datepart, date):

SELECT DATENAME(MONTH, GETDATE()) AS Mesec

Mesec
April

DATEDIFF(datepart, startdate, enddate)

DATEDIFF Računa razliku između dva datuma u izabranim intervalima (npr. dani, meseci, godine).

SELECT DATEDIFF(MONTH, GETDATE() - 125, GETDATE()) as Razlika

GETDATE() - 125 predstavlja datum pre 125 dana. Broj koji dodajemo/oduzimamo od datuma predstavljaju dani

Razlika
5

Zadaci

Prikazati godista i starost, svih studenata koji imaju vise od 25 godina

Agregatne operacije

Šta su?

U primenama je veoma često potrebno da se izračunaju određene statistike serija podataka. To može da bude zbir, proizvod, prosek tj. aritmetička sredina, najmanja ili najveća vrednost i slično. Prilikom izračunavanja ovih statistika od serije elemenata (tj. od svih elemenata jedne kolone tabele) gradi se jedan rezultat, tj. svi podaci se agregiraju u jedinstven rezultat. Zato se ove funkcije nazivaju agregatne funkcije.

SUM, COUNT, AVG, MIN, MAX

SUM

Zbir elemenata neke kolone može da se dobije agregatnom funkcijom SUM.

SELECT SUM(Indeks) as 'Suma indeksa'
FROM [Studenti]

Suma indeksa
299

Koriscenjem WHERE mozemo da vrsimo agregaciju nad samo odabranim redovima.

SELECT SUM(Indeks) as 'Suma indeksa'
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] = 2002

Suma indeksa
32

COUNT

Ukupan broj redova neke tabele može da se dobije agregatnom funkcijom COUNT.

SELECT COUNT(*) as 'Broj studenata'
FROM [Studenti]

Broj studenata
27

Pošto mi radimo samo brojenje redova, kao argument COUNT funkcije možemo da prosledimo *, što znači da brojimo sve redove. Umesto *, možemo da prosledimo kolonu čije elemente brojimo.

COUNT i NULL vrednosti

Odradićemo isti primer kao iznad, ali ćemo umesto * napisati da brojimo po koloni Datr.

SELECT COUNT(Datr) as 'Broj studenata'
FROM [Studenti]

Broj studenata
26

Vidimo da se broj razliku od broja kad brojimo sa COUNT(*). To je iz razloga što COUNT ne broji NULL vrednosti.

Ako odradimo selekciju studenata:

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Datr] IS NULL

Indeks	Upisan	Ime	Mesto	Datr	SSmer
99	2000	Stevan	Paraćin	NULL	2

Vidimo da postoji student čiji je datum rođenja NULL, samim tim on neće biti izbrojan. Ako brojimo sa COUNT(*), to onda nije problem.

MAX

Maksimalni element neke kolone može da se dobije agregatnom funkcijom MAX.

SELECT MAX(Indeks) as 'Max indeks'
FROM [Studenti]

Max indeks
99

MIN

Minimalni element neke kolone može da se dobije agregatnom funkcijom MIN.

SELECT MIN(Indeks) as 'Min indeks'
FROM [Studenti]

Min indeks
1

Zadaci

Prikazati broj studenata koji su upisani na PMF-u
Prikazati broj studenata koji su upisani na PMF-u, a imaju poznat datum rodjenja
Prikazati prosecnu, minimalnu i maksimalnu ocenu na predmetu sa sifrom 23

GROUP BY

Posmatrajmo sledeći primer:

SELECT COUNT(*) as 'Broj upisanih'
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] = 2003

Broj upisanih
5

U prethodnom primeru smo videli kako agregatne funkcije mogu da se primene na filtrirane podatke (podatke koji zadovoljavaju neki uslov). Često se javlja potreba da se ista vrsta upita ponovi za svaku vrednost u nekoj koloni. Na primer, sasvim je prirodno poželjeti da se odredi broj studenata za svaku upisanu godinu, a ne samo za jednu. Umesto da se postavlja više srodnih upita, ovakve statistike je moguće izračunati korišćenjem grupisanja i izračunavanja statistika po grupama. U jeziku SQL se za to koristi klauzula GROUP BY.

Kako bismo pronašli koliko je studenata upisano svake godine

SELECT [Upisan], COUNT(*) as 'Broj upisanih'
FROM [Studenti]
GROUP BY [Upisan]

Upisan	Broj studenata
2000	8
2001	8
2002	6
2003	5

Jako bitna stvar, potrebno je da se ako izuzmemo agregatne kolone, sve ostale kolone u SELECT-u poklapaju sa kolonama iz GROUP BY klauzule.

Preko slike vidimo šta GROUP BY zapravo radi.

Grupisanje je moguće raditi po više kolona, na primer:

SELECT [Ssmer], [Mesto], COUNT(*) as 'Broj upisanih'
FROM [Studenti]
GROUP BY [Ssmer], [Mesto]
ORDER BY COUNT(*) DESC

Ssmer	Mesto	BrojUpisanij
1	Kragujevac	4
4	Kragujevac	3
3	Užice	2
4	Kraljevo	2
3	Jagodina	2
4	Jagodina	1
2	Kragujevac	1
4	Aranđelovac	1
3	Batočina	1
1	Čačak	1

Važno je samo da neagregatne kolone odgovaraju GROUP BY-u.

Zadaci

Za svako mesto ispisati koliko studenata dolazi iz njega.
Za svako godiste studenata koje se pojavljuje u tabeli Studenti, ispisati broj studenata koji su rodjeni te godine.
Sa svakog studenta (indeks, upisan) ispisati koliko ispita je polozio i njegovu prosecnu ocenu

HAVING

HAVING je selekcija nakon grupisanja.

Kada se izračunavaju statistike po grupama, možemo poželeti da ponovo filtriramo podatke, tj. da odaberemo koje grupe želimo da budu prikazane na osnovu vrednosti izračunatih statistika. U ovom slučaju filtriranje podataka može i treba da se obavi tek nakon izračunavanja broja učenika u svim grupama.

Na primer, ako želimo da za primer iznad, izdvojimo sve godine na kojima je upisano više nego neki broj studenata. To radimo ovako:

SELECT [Upisan], COUNT(*) as BrojUpisanih
FROM [Studenti]
GROUP BY [Upisan]
HAVING COUNT(*) > 7

Upisan	BrojUpisanih
2000	8
2001	8

NOTACIJA

U primeru iznad, mi smo kolonu koja predstavlja agregaciju COUNT(*) nazvali BrojUpisanih. Pošto to predstavlja naziv kolone, mi bi u HAVING klauzuli mogli da umesto agregatne funkcije, pišemo taj naziv.

SELECT [Upisan], COUNT(*) as BrojUpisanih
FROM [Studenti]
GROUP BY [Upisan]
HAVING BrojUpisanih > 7

Msg 207, Level 16, State 1, Line 4
Invalid column name 'BrojUpisanih'.

Completion time: 2024-04-01T19:18:45.5669759+02:00

Vidimo da ovo zapravo neće raditi, a razlog je redosled kojim SQL izvršava naredbe. Možemo rećo da se AS izvršava na kraju, i u trenutku kada se HAVING, naziv BrojUpisanih još nije definisan.

Struktura SQL koda:

SELECT column_name, aggregate_function(column_name)
FROM table_name
WHERE column_name operator value
GROUP BY column_name
HAVING aggregate_function(column_name) operator value;
ORDER BY column_name [ASC|DESC]

Zadaci

Prikazati sve studente koji imaju prosek veci od 6
Koji predmeti se drze na vise razli?itih smerova (group by + having)
Koliko ima predmeta na svakoj godini?
Za svaki predmet ispisati kada je poslednji put polagan?
Poslednji polozen predmet za svakog studenta?
Za svaki ispitni rok ispisati koliko se u njemu polozilo ispita do sada?
Prikazati uspeh (prosecnu ocenu) svake generacije

Files

06.md

Latest commit

History

06.md

File metadata and controls

Vežbe 6

Uvod

Šta je SQL?

Šta može SQL

SQL Server

sqllocaldb

Osnove SQL-a

Zašto zagrade

Baza STUDIJE

SELECT

DISTINCT

AS

Zadaci

WHERE

IN

Logical operations

AND

OR

NOT

BETWEEN

LIKE

ORDER BY

CONCAT

CAST

CASE

DATE

GETDATE()

DATEPART(datepart, date):

DATENAME(datepart, date):

DATEDIFF(datepart, startdate, enddate)

Agregatne operacije

Šta su?

SUM, COUNT, AVG, MIN, MAX

SUM

COUNT

COUNT i NULL vrednosti

MAX

MIN

GROUP BY

HAVING