1. Мојсијева, глава 47

1. Мојсијева, глава 47 0047

1	2
1. И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.
	1 Мој. 45:10, 1 Мој. 46:28, 1 Мој. 46:31

И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона. Дела 7:13
А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари. 1 Мој. 46:33, Јона 1:8
Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје. 1 Мој. 15:13, 1 Мој. 43:1, 1 Мој. 46:34, 5 Мој. 26:5, Псал. 105:23, Иса. 52:4, Дела 7:11
А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;
У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком. 1 Мој. 20:15, 1 Мој. 47:4, 1 Цар. 11:28, Приче 12:24, Приче 22:29
После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона. 1 Мој. 47:10
А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?
Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели. 1 Мој. 25:7, 1 Мој. 35:28, 1 Мој. 47:28, Јов 7:7, Јов 14:1, Псал. 39:12, Псал. 102:3, Псал. 119:19, Приче 15:15, Проп. 2:23, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, Јаков 4:14, 1 Пет. 1:24, 1 Пет. 2:11
И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон. 1 Мој. 47:27, 2 Мој. 1:11, 2 Мој. 12:37
И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег. 2 Мој. 20:12, Приче 10:1
Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади. 1 Мој. 41:30, Дела 7:11
И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову. 1 Мој. 41:56
А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема? 1 Мој. 47:19
А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.
И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.
А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.
Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.
А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.
Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива. 1 Мој. 47:26, Језд. 7:24
А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.
А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.
А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону. 1 Мој. 33:15
И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове. 1 Мој. 47:22
А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома. 1 Мој. 12:2, 1 Мој. 15:13, 1 Мој. 17:6, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 46:3, 1 Мој. 47:11, 2 Мој. 1:7, 5 Мој. 26:5, Псал. 105:24, Дела 7:17
И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.
А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру; 1 Мој. 24:2, 1 Мој. 24:49, 1 Мој. 50:5, 1 Мој. 50:25, 5 Мој. 31:14, 1 Цар. 2:1
Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао. 1 Мој. 23:2, 1 Мој. 23:17, 1 Мој. 25:9, 1 Мој. 35:29, 1 Мој. 49:29, 1 Мој. 50:5, 1 Мој. 50:13, 2 Сам. 19:37, Дела 7:16, Јевр. 11:21, Јевр. 11:22
И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог. 1 Мој. 48:2, 1 Цар. 1:47, Јевр. 11:21