1. Мојсијева, глава 37

1. Мојсијева, глава 37 0037

1. А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.

2. Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом. 1 Мој. 41:46, 1 Мој. 42:8, 1 Сам. 2:22

3. А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. 1 Мој. 37:31, 1 Мој. 44:20, 2 Сам. 13:18

4. А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити. 1 Мој. 27:41, 1 Мој. 49:23, 1 Сам. 17:28, Јер. 12:6, Јован 7:3, Јован 7:5, 1 Јов. 2:11, 1 Јов. 3:10, 1 Јов. 3:12

5. Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.

6. Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:

7. Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом. 1 Мој. 42:6, 1 Мој. 42:9, 1 Мој. 43:26, 1 Мој. 44:14

8. Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових. 1 Мој. 42:10

9. После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени. 1 Мој. 46:29

10. А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? 1 Мој. 27:29

11. И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи. Дан. 7:28, Лука 2:19, Лука 2:51, Дела 7:9

12. А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,

13. Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.

14. А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема. 1 Мој. 13:18, 1 Мој. 23:2, 1 Мој. 23:19, 1 Мој. 35:27, Ис.Н. 14:14, Суд. 1:10

15. И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?

16. А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком? Пес. 1:7

17. А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. 2 Цар. 6:13

18. А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, 1 Сам. 19:1, Псал. 31:13, Псал. 37:12, Псал. 37:32, Псал. 94:21, Мат. 27:1, Мар. 14:1, Јован 11:53, Дела 23:12

19. И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.

20. Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова. Приче 1:11, Приче 6:17, 1 Јов. 3:12

21. Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо. 1 Мој. 42:22

22. И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.

23. И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.

24. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.

25. После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. 1 Мој. 37:26, 1 Мој. 37:36, Приче 30:20, Јер. 8:22

26. И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? 1 Мој. 4:10, Јов 16:18

27. Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. 1 Мој. 29:14, 1 Мој. 42:21, 1 Сам. 18:17, Нем. 5:5

28. Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. 1 Мој. 39:1, 1 Мој. 45:4, 5 Мој. 33:16, Суд. 6:3, Псал. 105:17, Мат. 27:9, Дела 7:9

29. А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје, Јов 1:20

30. Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу? 1 Мој. 42:13, 1 Мој. 42:36, Јер. 31:15

31. Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв, 1 Мој. 37:23

32. Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.

33. А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут. 1 Мој. 37:20, 1 Мој. 44:28

34. И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена. 1 Мој. 37:29

35. И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. 1 Мој. 42:38, 2 Сам. 12:17

36. А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском. 1 Мој. 39:1