1. Мојсијева, глава 39

1. Мојсијева, глава 39 0039

1	2
1. А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски,	човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.
	1 Мој. 37:36, Псал. 37:28, Псал. 105:17
2. И Господ беше с Јосифом, те би срећан,	и живеше у кући господара свог Мисирца.
	1 Мој. 21:22, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 26:28, 1 Мој. 28:15, 1 Сам. 16:18, 1 Сам. 18:14, 1 Сам. 18:28, Јов 17:9, Псал. 5:12, Приче 3:7, Приче 3:9, Приче 3:10, Приче 3:33, Приче 30:5, Дела 7:9

3. И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.

[Псал. 1:3], [Приче 10:6], [Приче 10:22], [Приче 28:20]

4. И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.

1 Мој. 18:3, 1 Мој. 19:19, 1 Мој. 24:2

5. А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.

1 Мој. 30:27, 5 Мој. 28:3

6. И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.

1 Сам. 16:12

7. И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.

2 Сам. 13:11

8. А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.

9. Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?

1 Мој. 20:6, 3 Мој. 6:2, 2 Сам. 12:13, Псал. 51:4, Приче 6:29, Приче 6:32

10. И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.

11. А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,

Приче 7:19

12. Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.

2 Сам. 13:11, Приче 7:13

13. А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,

14. Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;

15. А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.

16. И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.

17. А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;

2 Мој. 23:1, Псал. 120:3, Приче 6:25, Приче 23:27, Приче 26:28, Приче 30:23

18. А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.

19. А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.

Приче 6:34

20. И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.

1 Мој. 40:3, 1 Мој. 41:14, Псал. 105:18, Амос 5:8, 1 Пет. 2:19

21. Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.

[2 Мој. 3:21], [2 Мој. 11:3], [2 Мој. 12:36], [Нем. 1:11], [Псал. 106:46], [Приче 16:7], [Дан. 1:9], [Дела 7:9]

22. И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.

[1 Мој. 40:3]

23. И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.

[1 Мој. 39:2], [Приче 11:11]