1. Мојсијева, глава 6

1. Мојсијева, глава 6 0006

3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 00141 Псал. 78:39, Лука 19:42, Гал. 5:16, 1 Пет. 3:20

4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 00142 5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 00143 1 Мој. 2:21, 5 Мој. 29:19, Јов 22:15, Мат. 15:19, Рим. 1:28, Рим. 6:20 6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 00144 4 Мој. 23:19, 1 Сам. 15:11, 1 Сам. 15:29, Иса. 63:10, Ефес. 4:30 7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 00145

Али Ноје нађе милост пред Господом. 00146 1 Мој. 19:19, 2 Мој. 33:12, Лука 1:30, Дела 7:46
Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 00147
И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 00148
А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 00149
И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 00150 Псал. 14:2, Псал. 33:13
И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 00151 Језек. 7:2, Амос 8:2, 1 Пет. 4:7
Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 00152
И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 00153
Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 00154
Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути. 00155 Рим. 5:12, Рим. 5:14, 2 Пет. 2:5
Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 00155
И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 00156
Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 00157
И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 00158 1 Мој. 1:29, Псал. 104:26
И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини. 00159