1. Мојсијева, глава 22

1. Мојсијева, глава 22

2. После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме. 00548

Јевр. 11:17, Јаков 1:12

2. И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати. 00549 2 Дн. 3:1, Јован 3:16 3. И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 00550 Јевр. 11:17 4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека. 00551

5. И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. 00552

6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. 00553 Јован 19:17, 1 Пет. 2:24

7. Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? 00554

8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. 00555 1 Пет. 1:19

9. А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; 00556 1 Цар. 18:33, Јован 10:17

10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. 00557 Иса. 53:6

11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме. 00558

12. А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. 00559 1 Сам. 15:22, 1 Сам. 26:5, Рим. 8:32, Јаков 2:22

13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 00560 1 Кор. 5:7

14. И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати. 00561

15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. 00562

16. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, 00563 1 Мој. 26:5, Псал. 105:9, Лука 1:73, Јевр. 6:13

17. Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих; 00564 1 Мој. 15:5, 1 Мој. 24:60, 1 Мој. 28:4, 5 Мој. 28:4, 2 Дн. 1:9, Јер. 13:16, Јер. 33:22, Мих. 1:9

18. И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој. 00565 1 Мој. 3:10, 1 Мој. 12:3, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 26:5, Псал. 72:17, Рим. 4:17, Гал. 3:8, Гал. 3:16, Гал. 3:18

19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји. 00566

20. После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору: 00566 1 Мој. 11:29

21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог, 00567 Јов 1:1, Јов 32:2

22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила. 00568

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом. 00569 1 Мој. 24:15

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха. 00570

1. Мојсијева, глава 21

1. Мојсијева, глава 23